рајко блажић

 

СТРУЧНА И РАДНА БИОГРАФИЈА:

 

Рајко Д. Блажић, рођен 1967. године у Чачку, Република Србија, где је завршио основну и средњу школу ( Гимназију- смер Новинар - сарадник). Од 1986. до 1992. године студирао на Философском факултету у Београду ( одељење за Археологију ). Таленат за уметност се пројавио у 25 години живота ( 1992. године ). Студирао на ФЛУ Цетиње, Република Црна Гора, на одсеку за Вајање и дипломирао први у генерацији, у класи код проф. Павла Пејовића, 1998. године.
Од 1.06.1996. до 31.12.1998., упоредо са студијама на ФЛУ, користио специјалистичку стипендију за метеријал камен, компаније Maniro-Co., до сада највишу додељену неповратну стипендију у свету ( 100 000 евра годишње ). Користећи ову стипендију упознао практичан рад у свим врстама камена (радионички рад, вајарски рад, транспорт, монтажу, рестаурацију, заштиту, машинску обраду и др. ).
На Високој школи – Академији СПЦ за уметности и консервацију ради од академске 2000/2001 . године, када је и основао Наставни предмет Вајање на Академији СПЦ и покренуо систематско изучавање треће димензије, као и рад у вајарским материјалима ( глини, гипсу и посебно камену ).
Од 2005. године лично у ауторским пројектима, а касније и на Академији СПЦ истражује технолошке могућности и примену  декоративно - вајарског материјала који  је произашао на основу искуства рада у камену – Вајарских бетона.


Реализовани национални пројекти и иновације:
- 2001. - 2003. године, обновио, после неколико стотина година гробно место Светог Саве и био ментор израде каменог ћивота Светог Кр.Владислава у манастиру Милешеви, 13 век, монументални камени ћивоти;
- 2005. године, урадио прве стубове у Рељефним каменим масама у историји уметности српске цркве, у манастиру у Лешје, код Параћина;
- од 2005. године, усавршава технологију у новом вајарско- грађевинско - декоративном материјалу који је назвао Вајарски бетони;
- 2006. .године, аутор кивота у полудрагом камену Св.Патријарха Максима у Пећкој Патријаршији, 16 век;
-  2008 године написао практикум :Методологија рада у вајарским материјалима » ( камен, камене масе, глина и гипс), Академија СПЦ;
- 2009 . године ушао у финале такмичења за Најбољу технолошку иновацију у категорији: Материјали, Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије ( од 289 иновативних тимова ушао у десет најбољих и освојио регионалну награду) .
- 2010 – 2012. године реализовао вајарске радове на цркви Свете Петке, на пет језера  у Бијељини, Република Српска . Вајарски бетони су овим уметничким радовима  доказани као материјал.
- 2014. године урадио u сарадњи са проф.др.Предрагом Ристићем, архитектом, електронски каталог: „Tипологија крсних знамења српском народу“.
- 2015.  патент -  „Славарник“.
-2015.година  Монографија  „Вајарски Бетони“.

Радови му се налазе у српским средњовековним манастирима: Манасији, Милешеви, Жичи, Св.Архангелима код Призрена, Куманици,... Радио и на великом броју приватних објеката.
Предаје на акредитованој Високој  школи - Академији за уметности и консервацију СПЦ на катедри за Вајање , у статусу ванредног професора .
Ожењен, има троје деце.
Живи у Земуну.